Istorijat

Yu Grupa – od osnivanja do dan danas

YU grupu su u jesen 1970. godine oformili gitarista i pevač Dragi Jelić (rođen 17. maja 1947. godine u Ribnici kraj Kraljeva, ex Albatrosi, Alasi, Beduini, Siluete, Džentlmeni), basista Živorad Žika Jelić (rođen 7. decembra 1942. godine u Šumaricama kraj Kraljeva, ex Albatrosi, Alasi, Džentlmeni), orguljaš Miodrag Mive Okrugić (rođen 1946. godine, ex Beduini, Beat Quintet, Duka i Čavke) i bubnjar Velibor Boka Bogdanović (rođen 1947. godine u Beogradu, ex Plavi dečaci, Džentlmeni). Jelići su započeli karijeru još 1962. godine u grupi Albatrosi. Dragi je svirao bas, Žika ritam gitaru, njihov brat Rade solo gitaru, a bubnjeve Vladislav Žužek. Tokom šezdesetih Dragi i Žika su ostvarili značajan uspeh na beogradskoj rock sceni predvodeći sa pevačem Brankom Marušićem grupu Džentlmeni. YU grupu su osnovali sa željom da sviraju samo svoj materijal i u početku su po predlogu Kornelija Kovača nastupali pod radnim nazivom Idejni posed.

Na nastupu u zemunskom klubu “Sinagoga” 29. novembra 1970. godine, disk džokej Zoran Modli (rođen 22. aprila 1948. u Zemunu) je pozvao publiku da im odabere ime. Prihvaćen je predlog mladića Miroslava Stanivuka i od te večeri su YU grupa. U skladu sa tim krštenjem godinama su kasnije svirali redovne rođendanske koncerte 29. novembra, na Dan Republike. Prvu pesmu “Nona”, inspirisanu kosovskim narodnim motivima, snimili su krajem decembra 1970. godine i tako su postali pioniri smislene upotrebe etno zvuka u domaćoj rock muzici. Prvi samostalni koncert održali su u organizaciji emisije “Veče uz radio” I programa Radio Beograda, koju su tada pripremali Nikola Karaklajić i Petar Popović. Nastupili su u “Dadovu” 21. januara 1971. godine i bili su odlično prihvaćeni. Tokom čitave godine redovno su svirali i to pretežno po Srbiji. Te godine su za potrebe Radio Beograda snimili četrnaest pesama, od kojih se deo našao na njihovim kasnijim singlovima. Tiraž prvog singla sa pesmom “Nona” odmah se prodao i budući da iz diskografske kuće PGP RTB nisu želeli da doštampaju ploču, prešli su u Jugoton. Na “Beogradskom proleću” su nastupili 1971. godine sa pesmom Vojkana Borisavljevića “Tajna” koju je u alternaciji pevala Zdenka Kovačiček. Udarne pesme na koncertima bile su im u tom periodu “Drveni most”, “Mali medved” i “Devojka Džoj”. Značajna je bila i ambiciozna Mivetova, “Opus br 1” koja se nije našla ni na jednoj njihovoj ploči. Kasnije je uvršćena na albumu “Leteća diskoteka” (PGP RTB 1976.) koji je sastavio Zoran Modli u okviru svoje diskoteke Leteći cirkus.

Leto 1971. godine proveli su svirajući u prestižnom klubu “Lanterna” u Rovinju, gde su u prethodnim sezonama nastupali Dinamiti i Roboti. Te svirke su donele i prve trzavice. Po povratku, septembra meseca, Mive ih je napustio. Umesto njega je došao gitarista Miodrag Bata Kostić (rođen 1950. u Ulcinju) koji je svirao u grupi Terusi iz Tuzle. On je od ranije bio vezan za YU grupu jer su u repertoaru već imali njegove pesme. S njim su ostvarili efektan gitaristički tandem, a Kostić im je ubuduće pisao udarne numere inspirisane folk tradicijom. Snimili su njegovu “Bio jednom jedan pas” (na tekst dečje pesmice) i objavili je na singlu 1972. godine. U martu su krenuli na dvadesetodnevnu turneju po Bugarskoj tokom koje su održali četrdeset koncerata. Zahvaljujući emisiji “Veče uz radio”, koja je u to vreme i u Bugarskoj imala kult status, publika je napamet znala njihove pesme i bili su odlično prihvaćeni. One druge su šokirali pojavom. Po povratku su nastupili na rock večeri “Beogradskog proleća” u Domu sindikata zajedno sa sastavima Time, Mladi levi i Korni grupa. Posle dvomesečne turneje po Srbiji i Makedoniji, leto su proveli u rovinjskoj “Lanterni”. Pre toga su publici ostavili novi singl sa pesmom “U tami disko kluba” za koju je tekst napisao Zoran Modli. Na B-strani je tema “Kosovski božuri” koja je prvobitno zamišljena kao instrumental, ali je pred ulazak u studio za nju napisan tekst uz pomoć Nikole Karaklajića i Petra Popovića. Na koncertima je u toj pesmi Žika Jelić u maniru starih blues majstora koristio dasku za pranje veša kao pomoćni ritmički instrument. Rovinjska svirka je opet bila presudna. Po povratku, Bata Kostić i Boka Bogdanović su ih napustili. Bata je prešao u Sarajevo gde je sarađivao sa grupom Jutro (buduće Bijelo dugme), a godinu dana kasnije je sa Mivetom u Beogradu formirao sastav Opus.

U YU grupu je došao bubnjar Ratislav Raša Đelmaš (rođen 26. januara 1950. u Beogradu, ex Mobi Dik, Pop mašina, Siluete) pa su nastavili kao trio. Sledećih godinu dana bukvalno su proveli u kombiju, svirajući po čitavoj zemlji, tako da su osvojili novu publiku u Hrvatskoj i Sloveniji. Krajem 1972. godine snimili su pesmu “Šta će meni vatra” za koju je tekst napisao bivši kolega iz Džentlmena Branko Marušić Čutura. U to vreme postojala je mogućnost da im se pridruži orguljaš Tihomir Asanović, ali se on odlučio za unosniju tezgu i sa Novim fosilima je otputovao na turneju po SSSR-u. Polovinom februara 1973. godine obreli su se u Londonu radi nabavke nove opreme i garderobe, a ljudi iz diskografske kuće CBS, koji su imali prilike ranije da čuju njihove snimke, organizovali su im 24. februara nastup u tada prestižnom klubu “Marquee”.

Na osnovu uspešnog koncerta dobili su termine u studiju, uradili demo snimke i planirana je ozbiljnija saradnja. A predloženo im je da budu predgrupa na koncertima Allman Brothers Band po Engleskoj. Ipak, oni su se odmah vratili u Beograd, jer ih je čekao koncert u Hali sportova koji je već bio rasprodat. U to vreme u Jugoslaviji su imali visoke pozicije i zbog toga su odustali od pokušaja da se oprobaju u Engleskoj. Što kasnije sebi nisu mogli da oproste. Aprila meseca svirali su kao zvezde na trećem BOOM festivalu u Ljubljani, a koncertna verzija pesme “Kosovski božuri” je zabeležena na duplom albumu “BOOM Pop Fest 73” (Jugoton 1973.). Početkom leta objavili su debi LP sa hitovima: “Crni leptir”, “Trka”, “Čudna šuma” i “More”. Skoro sve tekstove je na predlog Nikole Karaklajića napisao Dragan Nedimović, u to vreme reprezentativac Jugoslavije u atletici. Branko Marušić je uradio tekst za ambicioznu “Noć je moja”. Zanimljivo je da je kult baladu “Crni leptir” otpevao Žika Jelić. Krajem novembra su u Domu sindikata sa dva koncerta proslavili treći rođendan u obnovljenoj postavi. Sa njima je opet bio Bata Kostić. Njegova avantura sa grupom Opus brzo se završila i rešio je da se vrati u staro jato. Na novom singlu je pesmu “Drveni most” otpevao Kostić i ona im je bila koncertni favorit. Na B-strani je pesma “Živi pesak” koju su komponovali Kostić i Dušan Ćućuz, basista sastava Opus. Bila je planirana za prvi singl Opusa, ali je sticajem okolnosti zapala YU grupi.

Početkom 1974. godine učestvovali su na snimanju prvog albuma Srđana Marjanovića, a zatim su pristupili radu na svom albumu. LP “Kako to da svaki dan?” predstavio ih je u muzički raznovrsnijem raspoloženju, ali nije obilovao hitovima kao prethodni. Kostić je na njemu svirao i Hammond orgulje, a uz naslovnu su se izdvojile “Ništa nema novo” i “More No 2”. Dragi je krajem aprila otišao u Ljubljanu u vojsku, ali je pre toga učestvovao na snimanju albuma “Majko zemljo” Tihomira Asanovića. YU grupa je do njegovog povratka nastavila kao trio. U tom periodu pojavili su se na ljubljanskom BOOM festivalu, a Dragi im se priključio u uniformi. Tokom boravka u vojsci Dragi je učestvovao na snimanju drugog albuma grupe Time, a povremeno je nastupao sa Asanovićevom Jugoslovenskom pop selekcijom. Početkom 1975. godine, organizovan je Kongres rock majstora na kome su predstavljeni najbolji domaći gitaristi. Odsutnog Dragana Jelića zamenio je Kostić, tako da je svirao na turneji uz Vedrana Božića, Josipa Bočeka i Gorana Bregovića, a pratili su ih Žika Jelić i Raša Đelmaš. Na duplom albumu “Kongres rock majstora” (Jugoton 1975.) koji su tim povodom snimili gitaristi, Bata Kostić je dobio jednu stranu za svoje pesme.

Dragi se iz vojske vratio juna 1975. godine, a grupu je sporazumno napustio Kostić. Vratio se u Tuzlu gde je nastavio rad sa Terusima. U to vreme postojala je mogućnost da im se pridruži klavijaturista Oliver Mandić, ali je sve ostalo na pregovorima. Krajem 1975. godine objavili su treći album sa udarnim pesmama “Oprosti ljubavi”, “Novi zvuk” i “Ja moram dalje”. Muziku je komponovao Dragi, a tekstove je napisala Marina Tucaković. Na kompilaciji “YU zlato” (objavljena septembra 1976. godine) su snimci sa singlova. Nastupili su na festivalu BOOM i koncertna verzija Kostićeve pesme ”Sama” objavljena je na ploči “BOOM 76” (PGP RTB 1976.). Te godine ih je napustio Đelmaš jer je osnovao grupu Zebra. Na njegovo mesto primljen je malo poznati bubnjar iz Kosovske Mitrovice Dragan Micić. Krajem 1976. godine priključio im se takođe malo poznat gitarista Nedžat Maculja (Nexhat Macula, rođen 1955. u Kosovskoj Mitrovici). U proleće 1977. godine uputili su se na turneju po SSSR-u u okviru koje su održali šezdeset četiri koncerta. U novoj postavi iste godine snimili su LP “Među zvezdama” za koji su tekstove pisali Dragi, Marina Tucaković i Zoran Modli. Uz pesme Dragog Jelića, Bata Kostić je komponovao “Majko žedan sam”, “Razlog više da postojim”, “Poleti ptico” i udarnu “Opasno”. Na snimanju se pojavio samo kao gost. YU grupi nisu bili strani ni festivalski nastupi, tako da je na ploči “Opatija ‘78”, na kojoj su zabeleženi snimci učesnika tog festivala, objavljena njihova pesma “Spali svoja sećanja”. Pratili su i pevačicu Radmilu Karaklajić na njenim singlovima “Džingl – džengl (Jingle – jangle)” / “Kad umrem i odem (When I’m Dead and Gone)” (Beograd Disk 1974.) i “Za ljubav moraš imati dara” / “Posle njega” (Jugoton 1977.). Krajem 1978. godine Bata Kostić je ponovo bio u grupi, a došli su novi bubnjar Dragoljub Đuričić (ex Ribeli, Mama Co Co) i klavijaturista Dragan Janković (ex Zdravo). U toj postavi održali su još jednu turneju po Sovjetskom Savezu. Svirali su svoj program i pratili Kiću Slabinca. LP “Samo napred..!” je doneo pesme “Udaj se dobro”, reggae orijentisane “Autobus za raj” i “Da si M.M. ili B.B.”. Pratio ga je singl sa hitovima “Identitet” i “Ideš mi na nerve”. Tekstove je pisala Marina Tucaković, a komponovali su Bata Kostić (pevao je u svojoj pesmi “Plejboj”) i Dragi Jelić. Gosti su bili Laza Ristovski (klavijature), a prateće vokale pevale su Slađana Milošević i Bebi Dol. U to vreme počela je da im opada popularnost, jer im dolazak novog talasa nikako nije išao na ruku. Krajem avgusta 1981. godine izgoreo im je kombi i deo opreme u njemu, a Žika je prošao sa težim opekotinama. Posle tog incidenta su prestali sa radom.

Dragoljub Đuričić je prešao u Leb i sol, Dragi i Žika su se orijentisali na ozvučavanje koncerata, a Bata Kostić se zaposlio u muzičkoj produkciji Radio Beograda. Iako su povremeno nastupali, definitivno su se okupili tek leta 1987. godine sa bubnjarom Bokom Bogdanovićem i svirali su letnji angažman u Puli. U to vreme Bijelo dugme je postizalo enormne uspehe folk orijentisanim pesmama, pa je čak i Goran Bregović nagovarao Jeliće da obnove rad, budući da su oni bili rodonačelnici tog zvuka. Odluku da se vrate na scenu krunisali su albumom “Od zlata jabuka”. Udarna je bila naslovna pesma inspirisana etno uticajima. Materijal su opet komponovali Bata Kostić i Dragi Jelić, deo tekstova pisao je Nikola Čuturilo, dok je klavijature kao gost svirao Saša Lokner. Yu grupa je nastupila na koncertu Legende YU rocka, održanom u Domu sportova u Zagrebu 22. maja 1987. godine. Uz njih su svirali Indexi, Drago Mlinarec, Korni grupa, Time i R.M. Točak. Na duplom koncertnom albumu “Legende Yu rocka” (Jugoton 1987.) objavljene su žive verzije pesama “Čudna šuma”, “U tami disko kluba”, “Crni leptir” i koktel sastavljen od hitova “Nona”, “Kosovski božuri” i “Sama”. Novembra 1988. godine izašao im je LP “Ima nade” sa hitovima “Mornar” i “Dunavom šibaju vetrovi” (koju je otpevao Žika). Ploču “Tragovi” su snimili sa Rašom Đelmašem i gostima: Pera Joe (usna harmonika), Saša Lokner i Nikola Čuturilo (prateći vokali i tekstovi). Autori muzike bili su Dragi i Bata.

Na koncertnoj proslavi povodom dvadeset drugog rođendana grupe, okupili su se stari članovi, a dobili su i novajliju, gitaristu Petra Jelića (rođen 1973. u Beogradu), sina trećeg brata Radeta sa kojim su nekada davno svirali u grupi Albatrosi. U toj postavi (jer se Bata Kostić po ko zna koji put povukao) u Italiji su snimili album “Rim 1994”. Ploča im je donela radijski hit “Odlazim”. Materijal su producirali Dragi i Mario Zanini Kvirini (Mario Zannini Quirini) koji je svirao klavijature. Pesme su komponovali Dragi i Petar Jelić, a autori tekstova su bili Zvezdana Stanković, Ivan Ristić i Boris Telalović. U jesen 1997. godine pojavio se zanimljiv dokument, piratski CD na kome je snimak koncerta YU grupe sa samog početka karijere, iz zemunske Sinagoge. Tih godina češće su nastupali u inostranstvu nego na domaćem terenu. Iako već i zvanično u penziji Dragi i Žika su posle duge pauze, krajem 2004. godine, snimili CD “Dugo znamo se”. Uz njih grupu su činili Petar Jelić i bubnjar Igor Malešević (rođen 1973. u Zemunu), Saša Lokner je klavijature svirao kao gost, a pesme je producirao Saša Habić. Autori muzike su bili Dragi i Petar Jelić. Tekstove su uz Petra napisali Bebi Dol, Duda Baćino i Zvonko Đukić (Van Gogh).

Na disku “Live 35 godina” su snimci sa akustičnog koncerta koji su održali januara 1996. godine u novosadskom “Studiju M” i sa nastupa u beogradskom Domu omladine, održanog decembra 2005. godine. Na akustičnom koncertu potporu su im pružili Kornelije Kovač, perkusionisti Nenad Januzović i Uroš Šećerov, Duvački kvartet, Gudački septet, a prateće vokale su pevale Ceca Slavković i Goca Svilarević. U YU grupu je 2008. godine došao bubnjar Slobodan Jurišić (ex Bellmondo, Mama Co Co, Spori ritam band, rođen 1961.). CD “The Ultimate Collection” sadrži izbor pesama koje su radili sedamdesetih godina. Žika, Dragi i Igor Lazić Niggor su 2010. godine putovali po Floridi. Braća Jelić su vozili Harley Davidson motore, a tom prilikom su uradili dokumentarnu seriju “Old Dixie Highway”. Povodom 45 godina rada su snimili album “Evo stojim tu” na kome je bubnjeve svirao Igor Malešević. Žika je otpevao teme “A banki je 7” i “Žao mi je što nisam tvoj”, a za njih je, prvi put u karijeri, uradio muziku. Svirao je i pedal steel gitaru. Tekstove su pisali Bora Đorđević, Nikola Čuturilo, Petar Jelić i Bob Janković.

Žika je kao gost svirao na ploči Nikole Čuturila “9 lakih komada” (RTV LJ 1988.), a na njegovom disku “Tu i sad” (PGP RTS 2012.) on i Dragi su pevali u “Beograde”. Žika je 5. oktobra 2006. godine doživeo tešku saobraćajnu nesreću od koje se mesecima oporavljao. Na koncertu u Foči ga je 9. aprila 2013. godine udarila struja. Ostao je bez svesti ali je u bolnici brzo reanimiran. Koncert su odsvirali do kraja jer im je u pomoć priskočio cenjeni gitarista Muris Varajić (rođen 1979. u Foči) koji je svirao bas (kad zna opus YU grupe). Na disku “Pare ne vraćamo” (ITMM 2002.) Prljavog inspektora Blaže i kljunova Dragi je svirao i pevao u “To je samo samo r’n’r”. Na disku Laze Ristovskog “Drvo života” (Music Star 2008.) je koautor i glavni vokal u temi “To samo ljubav ume”. Na duplom disku “Gitarologija – Povratak korenima” (PGP RTS 2015.) blues grupe Point Blank pevao je u temi “Moj put” a svirao u “Drop of Rain”. Žika i Dragi su proglašeni zaslužnim građanima Zemuna i počasnim građanima rodnog Kraljeva. Februara 2016. godine su odlikovani srebrnom medaljom “za izuzetne zasluge u kulturi, segment rokenrol”. Boka Bogdanović je svirao sa grupama Dah, Gordi, Rokeri s Moravu i drugim. Nedžat Maculja je 1978. godine osnovao u Kosovskoj Mitrovici grupu TNT. Snimili su “Dasma” (RTP 1985. kaseta) i na njoj je autor većine pesama. Uradio je instrumentalni solo album “Kosovës” (1993.). Bata Kostić, Vladimir Furduj (bubnjevi), Mustafa Sušić (bas, Terusi), Sinan Alimanović (klavijature) i Mladen Majkić (vokal, usna harmonika) su 2002. godine pokrenuli grupu Rock Stars. Snimili su disk “…Idemo dalje…” (Hayat Production / Winn Music 2007.) za koji je pesme napisao Kostić. Pod imenom Rok misija su Kostić, Ana Popović, Dragan Jovanović Krle, Dado Topić, Josip Boček, Kornelije Kovač, Dragi Jelić, Saša Ranđelović i drugi snimili disk “Zeitgeist” (PGP RTS 2008.). Uz nove pesme koje su napisali Kostić, Jovanović, Boček i Topić, ponovo su snimili teme “Kosovski božuri” i “Dinamit”. Petar Jelić je kompletan autor na solo disku “Vidiš li ti što i ja” (PGP RTS 2003.). Svoj u osnovi hard rock zvuk modernizovao je tehno uticajima. Gostovao je na disku “Radio Beograd” (Magmedia 2005.) rap grupe Liga i producirao CD “Limanija” (PGP RTS 2006.) Lee Mana. U Novom Sadu su on, Slobodan Većkalov (bas, Amajlija), Čaba Kiš (gitara) i Nenad Kojić (bubnjevi) osnovali grupu Rakila. Dragijev sin Aleksa (vokal) je snimio disk “U tami disko kluba” (PGP RTS 2008.) na kome su autorske pesme, a naslovna je obrada starog hita YU grupe. Snimio je i CD “Javna tajna” (PGP RTS 2010.). YU grupa je vrednu posvetu od Discipline kičme dobila u obradi pesme “Čudna šuma” objavljenoj na ploči “Svi za mnom!” (Helidon 1986.). Dragi je gostovao na snimanju jedne od verzija “Dečije pesme” na istoimenom albumu Discipline kičme. Grupa Frenky je na kaseti “Noć je moja” (PGP RTS 1993.) obradila pesmu “Noć je moja”. Death core grupa Punished iz Kraljeva je na disku “Toward the Individualism” (Samostalno izdanje 1998.) obradila “Crni leptir”. Punk sastav Generacija bez budućnosti je na disku “Spleen” (Automatik 1997.) u dve verzije obradio “Čudnu šumu”. Istu pesmu su na disku “Samo Supermen Srbiju Spasava” (Multimedia Records 2007. koncertni) snimili Prljavi inspektor Blaža & Kljunovi. Duo Moderato je na disku “Intima” (PGP RTS 2008.) obradio temu “Kosovski božuri”. U Austriji je kuća Enigmatic Records 2012. godine na disku reizdala prvi album YU grupe. Bonus su pesme sa ranih singlova i “Kosovski božuri” sa nastupa na “BOOM Pop Fest 73”.